Urođena neplodnost je retka i uglavnom iz "blizanačke steonosti". Na jalovost utiče više faktora, a farmeri bi trebalo da znaju da je isplativije lečiti kravu.
Od mlečnih rasa krava uglavnom se zahteva dobra plodnost, dugovečnost i visoka mlečnost. Ona, koja u sezoni nije dala potomstvo, najčešće završi na klanju, jer se vrlo malo pažnje posvećuje reprodukcijskim poremećajima.
Na njih utiče više faktora, a farmeri bi trebalo da znaju da je isplativije lečiti jalovost, kaže doktor veterinarske medicine Vladimir Daković, koji u razgovoru za Agroklub, ističe da na reproduktivnost najviše utiče način držanja, ishrana i detekcija estrusa (teranja).
Od kako se iz Vojvodine preselio u Semberiju (BiH), gde je nastavio svoju veterinarsku praksu, u više navrata se, kaže, susreo sa farmerima koji ne umeju da prepoznaju estrus, a nemoguće je bilo da su "tolike krave u tihom gonjenju". U takvim slučajevima, pomoć veterinara je ključna za spas grla.
"Mnogi farmeri su mi rekli da nije bilo tebe, krave bi bile zaklane", kaže ovaj veterinar, istakavši da se prvi ozbiljnije zabavio ovim problemom i postao poznat kao "doktor koji uspešno leči neplodnost goveda". U poslednje vreme, kako navodi, mnogo je i junica koja ne mogu da ostanu steone. Pre svega, potrebna je adekvatna hrana, obrok sa dovoljno energije, proteina i vitaminsko-mineralnih dodataka.
"U njihovom nedostatku dolazi do pojave cisti na jajniku, one mogu biti folikularne sa mekom opnom veličine pesnice i veće, te ciste žutog tela koje su tvrde i ne mogu se tek tako stisnuti", kaže Daković, dodavši da kada je metabolizam životinje poremećen hormoni ne mogu da odrade svoju funkciju.
Folikularne ciste, kako pojašnjava, nastaju ako je krava u estrusu i ne dođe do pucanja folikula, on nastavi da raste i prelazi u cistu. U takvim slučajevima su neophodni medikamentozni tretmani. Do problema u reprodukciji može doći i usled zapaljenja materice, što se najčešće dešava kod nehigijenskog držanja, odnosno kada nije dobro odrađena postpartalna nega krave.
"Sve se svodi na ishranu u tranzicionom periodu od zasušenja, 20 dana pred teljenje i dva meseca nakon. Ako je sve to urađeno kako treba i ako su adekvatni ishrana i smeštaj ona bi trebalo da pokaže prvi estrus posle 20 ili 40 dana", napominje i dodaje kako ne preporučuje osemenjivanje pre 40-tog dana jer se na taj način skraćuje period laktacije, što nikako nije u interesu proizvođača.
U svojoj dijagnostici, ovaj veterinar, koristi prvo ultrazvučni pregled, kojim ustanovi situaciju sa jajnicima i matericom, nakon čega uspostavlja dalju terapiju. Pregled krave na steonost radi se posle 30-tak dana, jer u tom trenutku je najvažnije otkriti njeno stanje.
"Mi za mesec pregledamo kravu, uspostavimo dijagnozu, ako je pozitivna preporučujemo još jedan pregled nakon dva meseca jer se može desiti, u tom periodu između 30 i 45 dana, embrionalno uginuće ploda koje se ne primećuje", kaže Daković navodeći kako dolazi do resorpcije ploda u kravi, a ako prođe neprimećeno farmeri zasuše kravu koja uopšte nije steona čime je upropaste.
Ako je negativna na steonost, preduzimaju dalje mere. Problem neplodnosti krava, kombinacijom odgovarajućih metoda rešiv je, kako navodi, u 95 odsto slučajeva.
"Ukoliko su tiha traženja problem je sa jajnicima, a drugi je sa upalom materice. Primenjuju su različite metode i kombinacije sa GnRH hormonima koji utiču na poboljšanje ovulacije, sinteze stvaranja žutog tela i prostaglandinima, hormonima koji dovode do regresije žutog tela i ulaska krave u estrus", kaže veterinar.
Nekadašnja kombinacija sa dva prostaglandina u razmaku između 11 dana, pokazala se neefikasnom, ističe Daković, što ga je nateralo da zanemari praksu koju su primenjivali stariji veterinari i istraživanjem strane literature dođe do dobitne varijante. Najpoznatiji način rešavanja problema je OvSynch protokol, nulti dan se daje GnRH, sedmi dan prostaglandin, posle 48 sati druga injekcija GnRH i sutradan dolazi do osemenjivanja.
"Ono se radi na slepo, odnosno krava ne mora pokazivati znake estrus. Dupli postupak, Double OvSynch, radi se još jedanput kod iste životinje. To je malo skuplje, ali efikasnije rešenje. Potom imamo Presynch, dakle pre OvSyncha ide se dvaput sa prostaglandinima u razmaku od 14 dana", dodaje i napominje da krava koja ima problem sa matericom, u 90 odsto slučajeva ima i sa jajnicima.
Praktikuje da na farmama koje vodi, prvi pregled obavi 11. ili 15. dana nakon teljenja. Tada kravama daje prostaglandine koji u uterusu rade "gimnastiku" materice, ona ulazi u "lažni estrus" i dolazi do istiskivanja svih tih nepotrebnih sastojaka, odnosno pražnjenja.
"Ako primetimo da je došlo do upale, onda radimo lečenje materice ubacivanjem koktela koji nema karencu kako se ne bi mleko odbacivalo, ili radimo ispiranje sa preparatima joda dok ne izlečimo".
Ovaj veterinar navodi i kako je najmanji problem osemeniti kravu, ali da treba voditi računa o rukovanju semenom. Ono mora biti kvalitetno, da ima određeni broj pokretljivih, živih spermatozoida, sposobnih da oplode jajnu ćeliju.
"Momenat je jako bitan u svemu tome. Krava ovulira tek 24 sata posle pojave znakova estrusa. Seme se mora ubaciti na vreme jer spermatozoidi moraju sazreti, da dođu u mogućnost da oplode jajnu ćeliju koju je jajnik otpustio", ističe Daković podcrtavši kako je od izuzetne važnosti držati seme na adekvatnoj temperaturi jer je ono jako osetljivo.
Mnogi farmeri, kako kaže, imaju naviku da "dovedu bika da skače i osemenjava". Međutim, on to ne preporučuje jer bikovi često prenose polne bolesti, jer zbog lošeg držanja često nisu čisti, te inficiraju maternicu.
Operativni zahvati u reprodukciji, kako kaže ovaj veterinar, nisu neophodni, osim kada se radi carski rez. Inače bi to bila vrlo skupa i nepraktična varijanta za terenski rad. Urođena neplodnost je, dodaje, retka i uglavnom iz "blizanačke steonsti", kada je jedno tele muško, a drugo ženskog pola. U 99 odsto takvih slučajeva tele ženskog pola je neplodno i ne može da se koristi za reprodukciju.
Tagovi
Autorka
