Kako obaviti zimsku rezidbu šljive i sprečiti zagušenje krošnje?

Šljiva nije previše zahtevna voćka za uzgoj ako preživi rane prolećne mrazeve koji desetkuju rod. U odnosu na ostale voćke, ona najslabije podnosi mraz.

Inače, najzastupljenije sorte šljiva u našim krajevima su čačanske sorte, tj. čačanska rodna, rana, lepotica, zatim stanlej i savka, odnosno, požegača koja je i dalje među najtraženijim.

Bez rezidbe - nema roda

Da bi imali redovan rod, neophodno je obaviti zimsku rezidbu. U velikim voćnjacima ona počinje odmah nakon berbe, a u manjim, najčešće u martu. Poslednjih godina, zbog promene klimatskih faktora, najbolje bi bilo da se uradi u jesen, odnosno u novembru, pa i decembru jer stabla počinju da se bude već od februara, tako da kasnija rezidba nema efekat na usporavanje kretanja vegetacije.

Koren šljiva ranije kreće sa vraćanjem hranjljivih materija u krošnju u odnosu na jabuku i krušku.

Kada se obavi orezivanje, voćka će imati više snage, u slučaju pojave niskih temperatura, odnosno mraza, jer će optimalan broj grana i pupoljaka omogućiti voćki da duže i lakše izdrži period niskih temperatura. Biljka neće imati potrebu da raspoređuje hranjljive materije na više grana.

Ne sme se dozvoliti da ima više debelih grana koje idu u unutrašnjost krošnje. Ako se rezidba ne uradi tri ili četiri godine potrebno je uložiti velike napore da se stablo očisti od viška grana i sigurno je potrebno da radi i motorna testera kako bi se stablo rešilo debelih grana koje zagušuju krošnju.

Svaka sorta zahteva posebnu rezidbu

Šljiva rađa na mešovitim i cvetnim grančicama i majskim kiticama. Svaka sorta je specifična. Tako čačanska rodna zahteva oštru rezidbu jer će samo u tom slučaju redovno rađati. Jednogodišnje grane, dakle one dugačke, režu se za jednu trećinu, a jače, skeletne se prikraćuju na bočne, sa rodnim pupoljcima, kako bi se osiguralo dovoljno zamenskih grana. Savka rađa na kratkim cvetnim grančicama.

Sadnice nakon sadnje treba orezati: Evo saveta za zasad jabuke i kruške

Čačanska lepotica i stenlej, prvenstveno rađaju na cvetnim grančicama dugačkim do 30 centimetara i majskim kiticama, dužine do pet centimetara. Rezidbom bi trebalo da se ukloni 30 odsto prošlogodišnjih grana. Šljiva ima sposobnost da na jednoj starijoj bočnoj grani nekoliko godina donosi dobar rod, pod uslovom da ima dovoljno hrane u vidu mineralnih đubriva i stajnjaka koji joj se dodaju odmah nakon berbe i u rano proleće.

Najčešći uzgojni oblici

Što se tiče uzgojnog oblika šljiva najbolje rađa u piramidalnoj formi ili kotlastoj (vaza). Za požegaču je preporučljiva kotlasta jer rađa na krajevima krošnje. U unutrašnjosti treba očistiti grane koje idu ka unutra. Za ostale sorte preporučuje se piramidalna, s granama pod uglom od 45 stepeni, u odnosu na provodnicu.

Ako grane savete pod uglom od 90 stepeni, nakon nekoliko godina doći će do njihovog sušenja u osnovi i gubljenja značajnijeg roda. I kod piramidalne krošnje neophodno je ostaviti unutrašnjost čistu od vodopija koje će u vegetaciji zasenjivati ostale grane i omogućiti uslove za pojavu bolesti. Sve grane koje idu iz zemlje, iz spavajućih pupoljaka, moraju se odstraniti jer crpe snagu stablu i smanjuju rod.

Ako se radi o sistemu vitkog vretena ostavlja se jedna provodnica koja se pri vrhu oslobađa od dužih debljih grana koje joj crpe snagu. Najvažnije je da stablo ima dovoljno svetlosti i u unutrašnjosti krošnje.

Obaviti zaštitu stabala 

Rezove koji su često veliki zbog debelih grana, nakon rezidbe treba dezinfikovati bilo da se premažu krečom, mešavinom kreča i bakra, bilo da se sa istim sredstvima opreme sa traktorskom prskalicom ili, još bolje, pištoljem. Na 100 litara vode, dovoljan je jedan kilogram ili jedan litar bakarnog preparata, pet kilograma gašenog kreča i jedan kilogram soli, za bolje prianjanje sredstava, kako bi se uticalo i na slabiji intenzitet napada bolesti i štetočina.

Ima i proizvođača koji pre ili posle bakra, tretiraju voćnjak s jedan i po do dva kilograma sode bikarbone na 1.000 litara vode jer je soda izvrsno dezinfekcijsko sredstvo.

Pazite na bolesti i štetočine

Prilikom rezidbe, rez mora biti kos, malo iznad pupoljka. Ne treba ostavljati patrljke već rezati do osnove grana, koje se potpuno otklanjaju jer će, u suprotnom, doći do sušenja preostalog dela grančice i pojave bakterijskog raka.

Kako da zalečite rane na oštećenim voćkama?

Šljiva nije kao kruška ili jabuka koje podnose rez na "čep" iz kojeg izbijaju novi mladari. Kod šljive se to vrlo retko dešava i najčešće dolazi do sušenja tih grančica koje ostanu na stablu. Na sredini te grane, odnosno, patrljka, pojaviće se rupica kroz koju ulaze i bolesti, ne samo insekti.