Kalemiti jabuke na sejanac ili kupiti spremne sadnice u rasadniku?

Ako imate parcelu zemlje na kojoj nameravate da zasadite jabuke prvo o čemu treba razmišljati je najpovoljinij period u godini za ovaj posao. To je upravo jesen i to kada list opadne sa voća i vegetacija se umiri. Prednosti jesenje sadnje voća su ogromne, a najznačajnija je adaptacija sadnice tokom zime gde spremno dočekuje proleće i prilikom prvih pogodnih temperatura započinje svoj vegetativni rast.

Da bi započeli sa sadnjom treba da donesemo odluku koju podlogu izabrati za jabuku. Odabir podloge utiče na bujnost stabla, vreme plodonošenja, otpornost na spoljne uticaje kao što su mraz, suša, bolesti i slično, zatim na životni ciklus voćke, kvalitet ploda i tako dalje. Da pojednostavimo, postoje generativne i vegetativne podloge.

Generativne podloge

Od generativnih podloga najznačajnji su sejanci divlje jabuke, Malus sylvestris, a nastaju iz semena jabuke. Ako razgovarate sa starijim poljoprivrednicima oni će vam reći kako veruju samo u jabuke koje su okalemljene na sejancu. Na ovakvoj vrsti podloge su dosta bujnije od onih koje su okalemljene na vegetativnoj podlozi. Takođe, njihova odlika je i da uspevaju na manje plodnim zemljištima, duboko se ukorenjavaju, otpornije su na spoljne uticaje te su dugovečnije.

Ono što je nedostatak jeste bujan rast koji otežava branje plodova, zatim kvalitet plodova je dosta slabiji nego na jabukama koje su okalemljene na vegetativnu podlogu, a izražena je vrlo često i alternativna rodnost, to jest pojava da jedne godine rod bude odličan, a sledeće ga uopšte ne bude. Na prve plodove treba čekati od tri do šest godina od kalemljenja. Zbog njihove bujnosti zahtevno je njihovo održavanje u pogledu rezidbe i zaštite od štetočina. Ove podloge su idelane za nešto lošija zemljišta kao i za manje zasade ekstenzivnog ili poluintenzivnog karaktera.

Naravno, da bi uzgajali ovakve jabuke treba da znate i kalemite ili platiti nekome da to uradi. Kalemljenje je najbolje izvršiti u rano proleće na sadnicama koje su posađene prethodnu jesen. Jedna od najznačajnijih prednosti je što možete birati bilo koju sortu koju želite, pribaviti fideme (kaleme) i okalemiti na podlogu.

Vegetativne podloge

One su osetljivije na spoljne uslove i zahtevaju kvalitetnije zemljište, a u sušnim periodima obavezno je navodnjavanje. Ranije dolaze na rod, obično u dve ili tri godini od sadnje, i daju krupnije plodove. Životni vek ovih jabuka je dosta kraći nego onih kalemljenih na sejancu.

Projektovanje i podizanje voćnjaka - od prvog do poslednjeg koraka

Obično u rasadnicima i poljoprivrednim prodavnicama možete naći jabuke koje su već okalemljene na vegetativnoj podlozi. Na svakoj deklaraciji voćke koju kupujete postoji oznaka podloge tako da nije svejedno koju ćete sadnicu kupiti. Postoji veliki broj vrsta vegetativnih podloga, ali ono što je bitno za početak da znamo da se one dele po bujnosti.

Uglavnom su podeljene na:

• Slabo bujne - koriste u intezivnim zasadima sa gustom sadnjom. Najpoznatija iz ove grupe je M9 (Malling 9). Jabuka kalemljena na ovoj podlozi rađa već u drugoj godini, raste maksimalno do tri metra u visinu. Radi plitkog korena potreban joj je oslonac.
• Srednje bujne, kako im i samo ime kaže imaju srednje bujan porast koji seže do četiri metra u visinu. Koriste se uglavnom za gustu sadnju, a najpoznatija podloga iz ove vrste je MM 106 (Malling - Merton 106).
• Bujne - najpoznatija podloga je A2 (Alnarp 2), koja veoma dobro podnosi niske temperature i najčešće se koristi kod podizanja poluintenzivnih zasada.
• Vrlo bujne - vegetativne podloge se veoma retko koriste jer nisu pogodne za gustu sadnju.

Dakle, u zavisnosti od toga kakav voćnjak želite, kakvim zemljištem raspolažete, posedujete li dovoljne količine vode, na kojoj nadmorskoj visini se nalazi parcela i slično određujete i vrstu podloge za jabuku koju želite uzgajati.