• Ribizla
  • 15.03.2021. 08:00

Koji su idealni uslovi za uzgoj ribizle?

Ribizla je jedna od zahtevnijih kultura iz grupe jagodastih voćaka kad su u pitnju zemljišta. Nadmorske visine 500 do 900 m i tereni zaklonjeni od vetra, najviše pogoduju ovoj vrsti.

Foto: WikimediaCommons/Rasbak
  • 139
  • 66
  • 0

Ribizla je bobičasta voćna vrsta koja nije zahtevna u pogledu uzgajanja. Pripada rodu Ribes koji ima preko 150 vrsta, a vodi poreklo iz severnih područja Evrope i Azije. Na planinama još uvek možemo pronaći divlje. Biljka formira žbun, čije dimenzije zavise od sorte, uslova i načina gajenja. Bobice sadrže mnoštvo korisnih materija i najbolje ih je koristiti u svežem stanju ili kao sveže isceđen sok.

Međutim, koje uslove zahteva njen uzgoj?

Uspešna proizvodnja moguća je samo u povoljnim klimatskim, zemljišnim i orografskim uslovima, naglašava stručnja za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Beograd Radmila Koprivica. Ribizla najbolje uspeva i rađa na humidnim područjima koja se odlikuju prohladnim letom, velikom količinom padavina i visokom prirodnom vlažnošću vazduha. Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zaštićene od jakih vetrova. Ne podnosi jaku insolaciju, ali ni zasenu jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova a krajnji ishod je njen kraći životni vek.

Cveta na 12 stepeni

Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, naročito crna u toku dubokog zimskog odmora čak i do - 30°C. Duboki odmor traje kratko, ali prinudni ekološki odmor uslovljen prisustvom snega i produžene zime traje znatno duže. Takav slučaj je na lokalitetima predviđenim za sadnju. Cvetovi vodećih sorti mogu da izdrže temperature vazduha i do - 6°C bez oštećenja što je veoma povoljno u slučajevima kada eventualno dođe do takvih pojava.

Ribizla cveta kada temperature vazduha dostignu 12°C što je nepovoljno sa aspekta oprašivanja pčelama. Mada su vodeće sorte uglavnoim samooplodne ipak je bolje ako ima stranooplodnje.

Kako pokrenuti sopstvenu proizvodnju bobičastog voća?

Osetljiva je prema velikim vrućinama i pripekama kao i dužim sušnim intervalima što dovodi do paleža i prevremenog otpadanja lišća. To skraćuje vek zasada, smanjuje prinose i pogoršava kvalitet ploda, naglašava Koprivica. Za ribizlu su najpovoljnije srednje letnje temperature vazduha od 16 do 17°C.

Ribizli pogoduju tereni zaklonjeni od vetra

U pogledu potreba za vodom je hidrofilna biljka i zahtevnija je od maline i drugih jagodastih voćaka. Količina padavina od najmanje 800 mm godišnje u jednom području omogućuju rentabilno gajenje ove voćke. Od toga je potrebno bar 400 mm u toku vegetacije po mogućstvu što ravnomernije raspoređeno. Crvena ribizla je nešto manje osetljive na ovu pojavu.

Prosečna godišnja vlažnost vazduha neophodna za gajenje je od 80 do 85 odsto, a u letnjim mesecima od 70 do 80 odsto.

Vetrovi uglavnom ne pričinjavaju štete ribizli osim ako nisu direktno na udaru dominantnih zapadnih ili severnih pravaca duvanja. Ovom voću pogoduju tereni zaklonjeni od vetra, a posebno blagi povetarci.

Ne podnosi suviše laka, a ni zbijena zemljišta

Ribizla je jedna od zahtevnijih kultura iz grupe jagodastih voćaka kad su u pitnju zemljišta. Njoj pogoduju duboka, srednje teška, sveža, umereno vlažna i dobro drenirana-strukturna zemljišta slabo kisele reakcije (pH 5,5 do 7,0), bogata humusom i biogenim elementima, a naročito kalijumom i fosforom.

Ne podnosi suviše laka, peskovita i alkalna zemljišta a takođe ni teška, zbijena i ilovasta sa ekstremno kiselom reakcijom. Nivo podzemne vode treba da je najmanje jedan metar od površine zemljišta. Po tipu zemljišta ribizli odgovaraju gajnjače, deluvijalni nanosi i aluvijalne ledine, a manje su pogodna, ali se mogu popravkom lako dovesti na potrebni nivo lake smonice i smeđa planinska zemljišta.

Trikovi za uspešno gajenje ribizle!

Zemljišta treba da su bez višegodišnjih korova. Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje ribizle je tri do pet odsto. Dubina zemljišta treba da je do 50 cm i što je dublji sloj bogatiji humusom, to je uspeh u gajenju bolji. Organske materije, pre svega humus, pomažu u razvoju korena i pojačavaju njegovu usisnu moć.

Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između šest i 6,5, navodi beogradski stručnjak.

Zemljište treba biti umereno vlažno

Zemljište za ribizlu ne sme biti suviše vlažno, ni zabareno, a nivo podzemne stajaće vode mora biti na dubini većoj od 50 cm da ne bi ugrozio njen opstanak. Povećanje nivoa podzemne vode dovodi do sušenja koje izaziva Phytophtora. Ono mora biti umereno vlažno, a eventulni nedostatak vlage nadomešćuje se instaliranjem sistema za navodnjavanje.

Nadmorske visine 500 do 900 m, a u južnim lokalitetima i do 1.100 m, najviše odgovaraju ribizli. Iznad ovih visina plodovi kupine ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šećera, pa ih treba izbegavati. Izrazito topli tereni nisu pogodni jer na njima pripeke mogu naneti štete kupini u vidu ožegotina na plodu i lišću.

Optimalni nagib terena je od tri do pet odsto zbog dobrog oticanja vode, ali se ribizla uspešno može gajiti i na većim nagibima pri čemu se orijentacija redova mora uskladiti sa terenom i pravilnim postavljanjem sistema za navodnjavanje. Na ekstremnim nagibima može se gajiti u vidu pojedinačnih biljaka bez razoravanja zemljišta da bi se izbegla erozija, ističe stručnjak za voćarstvo.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Ribizla Uzgoj Zemljište Nadmorska visina Navodnjavanje Nagib terena


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Festival gastronomije Ukusi Vojvodine (11. i 12. septembar 2021. godine) u Limanskom parku u Novom Sadu.
Više mirisa i ukusa u galeriji: https://bit.ly/3tCt9oj