Rešenje za plasman jagode - tezge na ulicama?

Berba jagoda trebalo bi da počne za 20 do mesec dana, a kako će biti obavljena ukoliko vanredno stanje i policijski čas budu trajali i tada i, još važnije, da li će ovogodišnji rod naći put do otkupljivča i na kraju potrošača?

Dušan Dragićević iz sela Belosavci opštine Topola ima oko 25.000 sadnica jagoda na površini od 50 ari. Najveći deo njegove proizvodnje je na otvorenom, dok se manji deo nalazi u plasteniku. Nada se da će ova situacija izazvana korona virusom biti završena pre početka berbe ali se, kaže, ne boji da će plasman plodova loše proći.

Prolećni uzgoj jagoda: Rane sorte vole južnije položaje

"Koliko imam informacija, otkup drugog voća funkcioniše u hladnjačama tako da ne bi trebalo da bude problema ni sa jagodom. Uvek postoje marketi i veći prodajni lanci koji mogu da otkupe neku količinu, tako da ja mislim da neće biti problema sa prodajom. Ja prodajem i na tezgama i u većim marketima u Aranđelovcu. Prodajem i hladnjačama, ima dosta hladnjača u Vinči gde mi je rečeno da neće biti problema i da će izvoz funkcionisati", ocenjuje Dušan i doaje da smatra da neće biti problema što se tiče prodaje posebno što je srpska jagoda jedna od kvalitetnijih na tržištu.

"Teže će biti onima kojima trebaju radnici za berbu"

Plodove će moći da ubere bez ikakvih otežanih okolnosti čak i ako ne bude ukinuto vanredno stanje jer se, objašnjava, oslanja na porodičnu snagu. Ipak, smatra, onima koji imaju radnike, neće biti lako da izvedu taj proces.

"Iako postoji određeni razmak, teško je održati toliku socijalnu distancu kada je u pitanju berba jagoda, a najteže će biti proizvođačima koji berbu moraju da obave sa više ljudi."

Sušno vreme odgovara jagodi

Imao je problema sa nedavnim mrazom, jer su se u njegovim zasadima već formirali prvi cvetovi koji su u tom trenutku izmrzli, ali je ponovio đubrenje sa većom količinom fosfora kako bi novi cvetovi ponovo izašli. Očekuje dobru godinu.

Simptomi i suzbijanje bolesti kod jagoda

"Kada je u pitanju kvalitet jagode mislim da će ove godine biti odličan, jer jagodi više odgovara ovo sušno vreme i period sa manje kiša - u tom slučaju ima manje bolesti i drugih problema. Ko ima mogućnosti za ozbiljnije navodnjavanje mislim da neće imati problema i smatram da će sam kvalitet ploda biti odličan i da će biti dobrih prinosa", ocenjuje proizvođač iz Belosavaca.

Realna cena za plasteničke jagode, smatra, bila bi 300 dinara po kilogramu za prodaju većih količina, dok bi jagode koje se proizvode na otvorenom trebalo prodavati u maloprodanim objektima za 150, a u veleprodajama za 100 dinara po kilogramu.

Za jagodu je veliki problem transport

Da neće sve baš tako glatko proći, kao i da bi trenutna situacija mogla da stvori velike probleme proizvođačima jagoda, smatra Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"Puno je problema, od berbe koju će biti teško organizovati ako se ovo nastavi uz sva moguća ograničenja, nemogućnost pronalaska i dolaska radne snage do plasmana. Kada je u pitanju transport i plasman jagode, to je voćna vrsta koja ne trpi dugo čuvanje i dug transport, jer su plodovi osetljivi i nadamo se da će proizvođači naći neke alternativne načine plasmana plodova", nada se Magazin i dodaje da se pokazalo da oni koji imaju mogućnost prodaje putem određenih lanaca marketa, mogu da računaju bar na takav plasman.

Rešenje - tezge na ulicama?

Da li će prodaja na drugi način biti moguća još uvek nije poznato, dodaje on, ali bi jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, bilo postaviti tezge na ulicama na kojima registrovani poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode, te bi na taj način, objašnjava Magazin, bila ispoštovana i socijalna distanca i istovremeno bi poljoprivrednici imali mogućnost da plasiraju svoje plodove.

Berba im zavisi od migranata - Italija traži najmanje 200.000 radnika

"Što se tiče plasmana, jedini način je direktan kontakt proizvođača sa maloprodajnim i veleprodajnim lancima. Ukoliko se ova situacija nastavi do kraja maja, mali proizvođači će biti u teškoj situaciji osim ako nemaju neke svoje načine distribucije ili prodaje odmah pored zasada ili da se unapred pripreme da robu nude prodavcima u velikim gradovima, marketima, piljarama i malim prodavnicama."

Sticajem okolnosti, porodica Dragićević, inače, svoje proizvode prodaje na tezgi ispred svog imanja (naslovna fotografija). Od uvođenja vanrednog stanja, nastavili su prodaju, ali u vremenu dozvoljenog kretanja.

Samo mali deo jagoda se zamrzava

Zamzavanje jagoda, ocenjuje, nije rešenje za sve vrste ovog voća. Najveći deo sorti jagode proizvedene u Srbiji je za stonu potrošnju, objašnjava Magazin, dok manji deo može da se zamrzava.

"Zamrzavanje jagoda je rešenje samo za one sorte koje imaju namenu za to i koje su za preradu i to su sorte koje to mogu da podnesu. Proizvođač ne dobija ništa time", objašnjava naš sagovornik.

Uvoz nije pretnja?

Svake godine uvezu se prilične količine sezonskog voća u našu zemlju, između ostalog i jagode. Međutim, taj uvoz ne bi trebalo da predstavlja pretnju za domaće proizvođače, ocenjuje Magazin ističući da je ove godine čak i manje jagoda sa drugih tržišta završilo u našoj zemlji.

Španska jagoda netaknuta na rafovima Evrope, a šta će biti sa našom?

"Jagoda iz uvoza dolazi iz dalekih zemalja poput Španije, Maroka, Turske i Grčke. Međutim, te jagode nema u velikim količinama kod nas. Jagoda u tim zemljama ne sazreva u isto vreme kada i naša i ne vidim veliki razlog za bojazan da će domaći voćari biti ugroženi. Kada domaća jagoda počne da sazreva, uvoz jagode prestaje, ne sazrevaju u isto vreme i potrošači se uvek opredele za domaću jagodu čim počne da sazreva", ukazuje Magazin.

Ocenjuje i da potrošači ne bi trebalo da se boje pri kupovini jagode koja stiže iz Španije, jedne od najugroženijih zemalja korona virusom, podsećajući da se COVID-19 ne može preneti putem hrane.

Tačne procene o ovogodišnjem rodu i kvalitetu srpske jagode još uvek se ne mogu izneti ali, po obimu proizvodnje, trebalo bi da imamo prosečnu godinu sa oko 30.000 do 35.000 tona jagode, ocenjuje Magazin ističući da će kvalitet u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova u periodu sazrevanja.