24 sata Agrokluba

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šar... Više [+]

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šaranske ribnjake (Vojvodina) i pastrmske (zapadna i istočna Srbija). Ipak, njihova dobit u 2024. iznosila je nepunih 220 miliona dinara, što je gotovo 40% manje u odnosu na prethodnu godinu. Direktor DTD Ribarstva iz Bača, Aleksandar Stajčić, ističe da je najveća pretnja za domaće tržište uvoz ribe. On navodi da zemlje u okruženju, poput Mađarske i Hrvatske, subvencionišu svoje proizvođače i izuzimaju ih od nameta, čime su u daleko boljem položaju od srpskih firmi. #proizvodnjaribe

Predstavnici mesno-prerađivačke industrije zatražili su od Ministarstva poljoprivrede da ubrza proceduru za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok uzgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Predsednica... Više [+]

Predstavnici mesno-prerađivačke industrije zatražili su od Ministarstva poljoprivrede da ubrza proceduru za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok uzgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Predsednica Unije proizvođača svinja Srbije, Sanja Ćelebićanin, kaže da nema nestašica, što potvrđuje i stabilna otkupna cena. ”Znamo koliko imamo tovljenika. Prvo treba uraditi analizu potreba, a ne širiti narativ o nestašicama”, napominje Ćelebićanin. Ona ističe da rashlađenog mesa ima dovoljno za maloprodaju, ali da je za smrznuto meso potrebno uvesti jasne kriterijume i kvote za uvoz, i to samo kada domaće količine budu iscrpljene. #uvozmesa

Nova sezona. Novi izazovi.​
I nova rešenja koje vam donosi Syngenta. 🌱​

Uskoro predstavljamo novitete koji će još jednom dokazati​
da kvalitetni proizvodi zaista prave razliku.​

Pratite nas!

Da li ste pročitali tekst o tome kako da Vam slavski kolač uvek uspe?

Kolege sa fakulteta, a sada i supružnici, Ivana i Dejan Gligorijević iz sela Radanovci kraj Kosjerića osnovali mlekaru "Kajsija" i prave najukusnije sirne namaze, a najveći specijalitet je lisnati sir. Više o tome čitajte uskoro na portalu! Više [+]

Kolege sa fakulteta, a sada i supružnici, Ivana i Dejan Gligorijević iz sela Radanovci kraj Kosjerića osnovali mlekaru "Kajsija" i prave najukusnije sirne namaze, a najveći specijalitet je lisnati sir. Više o tome čitajte uskoro na portalu!

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) predstavio je prvu Strategiju borbe protiv klimatskih promena, dokument koji treba da pomogne pčelarima da se prilagode sve ozbiljnijim i učestalijim vremenskim ekstremima. U SPOS-u ističu da goto... Više [+]

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) predstavio je prvu Strategiju borbe protiv klimatskih promena, dokument koji treba da pomogne pčelarima da se prilagode sve ozbiljnijim i učestalijim vremenskim ekstremima. U SPOS-u ističu da gotovo nijedna sezona više ne prolazi bez značajnih šteta, jer klimatski poremećaji posebno pogađaju pčelarstvo – jednu od najosetljivijih grana poljoprivrede. Strategija je rezultat višegodišnjeg rada i prvi pokušaj da se sektoru obezbedi jasniji okvir za povećanje otpornosti na klimatske izazove. Kako poručuju iz SPOS-a, dokument će se u narednim godinama dopunjavati novim znanjima i idejama, uz doprinos mladih pčelara, naučnika i stručnjaka. #spos #pcelarstvo

Da li se družimo danas? 💫

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene kli... Više [+]

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene klime i veće potražnje. Uzgajanje pistaća je i isplativo, napominje Dejan. Kilogram svežih košta 1.500 dinara, a kod nas se uglavnom uvozi druga klasa iz Turske i Grčke, dok je prva klasa nekih 2.000 dinara po kilogramu. Na imanju se nalazi i neobična sorta grožđa koju stručnjaci još nisu identifikovali. Jakovljevići se uzgajanjem bilja bave više od šest decenija, a interesovanje kupaca i novih proizvođača, kaže Dejan, iz godine u godinu raste. #uzgojegzoticnihvrsta
Foto: Pixabay